Olimpijada Pupin – Kako je nepismena majka odgajila naucnika

Olimpijada, majka slavnog naucnika iz Idvora, za sina je verovala da je dar od Boga i ucila ga da je znanje zlatna lestvica koji vodi u nebesa. Bila je nepismena, ali razborita, moralna, snazna i veoma pobozna.

Nezavisno gde se nalazio, na pasnjaku kraj Tamisa, pred svojom kucom u sirokom banatskom sokaku, u ucionicama Panceva ili Praga, na farmi farmera ili fabrici dvopeka u Njujorku, u lozionici ali labaratorijumima Kolubija univerziteta, Kembridza i Berlina… svuda je trazio oci svoje majke, stvarno ostrog ali blagotvornog pogleda, oci koje su ga upucivale na blagorodje i stvaralastvo. Nije slucajno da Mihajlo Pupin svoje puteve, kroz tako trnovit zivot, redovno prati savetima koje je dobiojao od majke, razmisljanjima o tome sta bi mu na to rekla majka, pitanjima koje bi mu postavila gledajuci ga pravo medju zenice.

A, ta majka. o kojoj je u knjizi “Znamenite zene Srbije” pisao Zika Markovic, zvala se Olimpijada Pupin. Pronalazac sa 24 prijavljena patenta, kojima je zaduzio citav svet, ispisanu zivotnu biografiju posvetio je upravo zeni koja ga je rodila i kojoj je bio zahvalan za sve sto je postigao na zvezdanom nebu nauke.

Olimpijada je potekla sa obala Ohridskog jezera, ali se rano sa roditeljima preselila u Banat, u Opovo. Kada je doslo vreme, kao izusetno lepa devojka udala se za Kostu Pupina iz Idvora. Dugo nisu mogli da dobiju dete, nekoliko puta su im se rodila mrtvorodjencad, pa je Mihajlovo rodjenje bilo beskrajna radost. Stigao je naslednik. Olimpijada je verovala da je on dar od Boga.
Ova hrabra i sposobna majka, stub porodice, kako je dr. Koca Joncic zapisao, bila je nepismena, ali veoma razborita i moralno jako uokvirena zena – i sama opterecena nacionalnim romantizmom i svetosavskim pravoslavljem, ona je bila skoro opsta pojava toga doba, ali je ipak uspevala da izadje iz uskih okvira Idvora, da sagleda udaljen svet nauke drugih naroda i zemalja, kojima se kretao njen sin, i da ga upucuje na najbolje puteve i podstice na izvanredan samopregor i sopstveni razvoj.
Bila je veoma pobozna, najvise je postovala Svetog Savu jer je isticao pismenost i vrednost knjige, recitovala je psalme, bila je zaljubljena u ikone, ali nije zelela da joj sin postane monah, vec ucenjak. Markovic kaze da je u njemu videla dar Boga i prirode, koji ce vredeti samo ako Mihajlo bude vredno ucio i radio. U tom duhu ga je i vaspitavala. On je voleo njenu istinoljubivost i ugradio je u svako svoje delo, svako ostvarenje. Kada je krenuo u skolu u Pancevu i “lomio” prste oko slova, cinilo mu se da ga ucitelj muci, ali onda mu je majka objasnila da ako zeli da krene u svet o kojem je slusao, mora da ima jos jedan par ociju – za citanje i pisanje, jer postoji toliko toga o cemu ne moze saznati ako ne bude umeo da cita i pise. Zbog toga sto je njoj to bilo uskraceno, govorila je da se oseca slepa kod zdravih ociju i da on ima sansu da bude drugaciji. Poznat je Olimpijadin savet Mihajlu: “Znanje, to su zlatne lestvice preko kojih se ide u nebesa, znanje je svetlost koja osvetljava nas put kroz zivot i vodi nas u zivot pun vecne slave”. A, on je govorio da mu je majka bila bolji ucitelj od svih koji su ga ucili. Svima i svuda je ponosno govorio o njoj, njenoj mudrosti, savetima, lekcijama o malim i sitnim stvarima, hlebu koji je pravila…Hrabrila ga je i molila za njega kada je izgledalo nemoguce da ce uspeti da se skoluje, kada se cinilo da su se zle sile urotile protiv njega, jer je zbog aktivnosti u pokretu Omladine srpske morao da napusti Pancevo, a kasnije, zbog finanisijske krize, prekine skolovanje u Pragu.

Veliki naucnik je prvi put o Americi cuo upravo od svoje majke, koja je govorila da je Franklin bio mudriji od svih mudraca iz Idvora i da on ne treba da se vraca u to blato. Kada je prvi put krocio na novi kontinent, bio je uplasen, ali je kasnije priznao da su mu cvrsta vera u Boga i uverenje da ce uslisiti Olimpijadine molitve, dali snagu da savlada strah. Sa diplomom Kolumbija univerziteta Mihajlo je “potrcao” u Idvor da obraduje majku, koja se zaplakala kada ga je videla. Tada je vec bio veliki “mudrac”, ali je rekao kako se pred njom osecao tako mali, bespomocan i pritom – najsrecniji na svetu.

Pupin joj je posvetio sve sto je postigao

Ispunio je njenu zelju – iz Amerike se vratio bogat znanjem i akademskim pocastima, a na Kembridz ga je ispratila recima da je to veliki hram posvecen traganju za vecnom istinom, ispunjen slikama svetaca nauke, pa se zahvalila Bogu sto ide da radi medju njima. A one se zahvaljivao njoj, govoreci da je bila najpazljiviji slusalac njegovih objasnjenja, da ih je brzo shvatala i pamtila cak i kada je vec zasla u osmu deceniju. Znala je Olimpijada i da ga opravda, pa je, na primer, kada je umesto u rodno mesto na odmor otisao u Skotsku, napisala sinu da Idvor i onako nije prijatno mesto za bilo koga ko zeli da razmislja, pa da ce “skoknuti” kada bude u Berlinu, jer je mnogo blizi.

Onog dana kada mu je sestra poslala pismo u kojem je napisala da je majka umrla, Mihajlo se zavetovao da ce sacuvati uspomenu na nju. Skoro tri decenije kasnije Srpska akademija nauke je objavila da ce prihod od fondacije posvecene uspomeni na Olimpijadu, Pupin iskoristiti da se siromasnoj deci u tadasnjoj Staroj Srbiji i Makedoniji pomogne u skolovanju, jer, ako je neko verovao u obrazovanje, onda je to bila ova zena.

Rodila dete za dobro covecanstva

Mihajla Pupina je rodila majka Olimpijada za dobro covecanstva i umrla je, a da nije pomislila, da je cinom radjanja i sama postala nosilac najsjajnije medalje dusom darivane za majku. I, jos nesto: Vredelo je biti majka Olimpijada, kada se imao sin koji se zvao Mihajlo Pupin, sazdan od brige i paznje, postovanja i ponosa sa takvom majkom, zapisao je Zika Markovic u svojoj knjizi.

Tatjna Loš

0 0 votes
Article Rating
Subscribe
Notify of
guest
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments