Olja Ivanjicki je već sa pet godina pročitala Bibliju, a do desete godine je naučila ruski, francuski i nemački. Upravo će joj taj jezik mnogo pomoći. Rano je ostala bez majke, a sa deset godina je spasila oca Vasilija, inače ruskog emigranta. Nemci su odveli iz kuće njenog oca tokom strašnog oktobarskog streljanja u Kragujevcu, ona je istrčala i tada ih je zbunila kada je na nemačkom rekla: “Ostavite mog tatu, ja nemam nikog drugog, on nije od ovih Rusa što ratujete sa njima, nije crveni nego beli Rus”. Zapanjeni njenom samouverenošću i znanjem nemačkog ostavili su ga u životu.

Međunarodni biografski centar iz Kembridža uvrstio je Olju Ivanjicki među “Vodećih 500 uticajnih ljudi” potom je izabrana za “Međunarodnu ženu 1995. godine” i “Vodećih 2,000 intelektualaca sveta”, kao i za “Vodeće žive legende sveta za 2001. godinu” i “Izuzetne pojedince 20. veka”. Izabrana je za najboljeg slikara 20. veka u Jugoslaviji na osnovu glasanja sprovedenog među jugoslovenskom publikom. Imala je 99 samostalnih izložbi u zemlji i inostranstvu i posle višedecenijskog rada, iza sebe je ostavila preko 20.000 slika. Neke od njih se čuvaju u prestižnim muzejima, poput Metropoliten muzeja u Njujorku, a neke u privatnim kolekcijama poznatih ljudi poput Sofije Loren.

“Ja ne idem za uspehom nego za trajanjem, ne samo dok sam tu, nego i kada ne budem bila tu. Da sve ostane i traje. To je moj put.”

Preuzeto: Radioaktivni Komarac/FB