Jer ako niste čovek, sve Vam je badava

“Dok mi niste mahali titulama i novcem, mislila sam da ste gospodin. Dok me niste opomenuli na položaj i moć, mislila sam da ste čovek. Kad ste mi rekli: “Znaš li ti ko sam ja?” I sama se zapitah, a ko ste? Evo ja nikad nikoga ne zapitah zna li ko sam ja, a jednako zemljom hodam. Jer, ko me ne zna, čemu to pitanje, a ko me zna, zašto bih ga pitala?

Koreni su moji od dva deda Dragoljuba, od dva domaćina, što ne bejahu ni vojskovođe, ni gazde. To su vam oni, obični ljudi što im u sobu i kujnu sva čeljad stanu. Oni ljudi što na tuđu nesreću kao na svoju plaču i tuđem se dobru raduju da bi se svome nadali.

Nemam ja račune ni titule, moji su preci bogatstvom smatrali bistar bunar i jabuku što rađa. Moć je za njih imao samo Bog i kućni svetac a položaj, kum što nas je krštavao. Mene su učili da volim dobro a od zla da bežim, da ono što sejem, to ću da žanjem.

Učili su me da se kitim bosiljkom i jorgovanom, ali da znam da je miris njihov. Učise me da časno hodam, ali da glavu ne saginjem i na kolena ne padam.

Možda zato ne znam ko ste Vi.

Ne znam i ne želim znati, jer ako niste čovek, sve Vam je badava.”

  • L. Milosavljević.
    Izvor fotografije: Ovo je Srbija
0 0 votes
Article Rating
Subscribe
Notify of
guest
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments