Uzmite jaja po kojoj god ceni hoćete, gospođo…

Jedna gospođa je pitala:
Po koliko prodaješ jaja?
Starac je odgovorio:
0,25KM jedno jaje, gospođo!
Ako mi daš 6 jaja za 1,00KM uzeću, ako ne, odlazim kod drugog…
Starac je odgovorio:
Uzmite jaja po kojoj god ceni hoćete, gospođo. Za mene je to dobar početak, jer celi dan nisam prodao ni jedno jaje, a trebaju mi pare da preživim.
Gospođa je uzela jaja po ceni po kojoj je tražila i otišla sa osmehom, osećajući sreću pobede. Sela je u svoj skupi auto i otišla u restoran na ručak sa prijateljicom. Nakon obilnog ručka u tanjirima je ostalo još dosta hrane koje njih dve nisu mogle pojesti. Vlasnik restorana je došao za sto da proveri da li je sve u redu. Gospođa ga je pitala koliko sve košta, a on je odmah odgovorio 88,00KM. Dala mu je 100,00KM i rekla neka zadrži kusur.
Ova priča izgleda prilično normalna za vlasnika luksuznog restorana, ali ne i za starca koji prodaje jaja.
Pitanje je:
Zašto uvek moramo dokazivati svoju moć kada kupujemo od siromašnih?
Zašto smo velikodušni prema onima koji i ne traže od nas da to budemo?
JEDNOM SAM CITAO NEGDE:
Moj otac je često namirnice uzimao od siromašnih ljudi po višoj ceni nego su ih vrednovali, pa čak i onda kada nije trebao te namirnice.
Ponekad ih je plaćao mnogo više.
Jednom sam ga pitao:
Tata, zašto to radiš?
Moj otac je odgovorio:
Sine, to je milosrđe zamotano u dostojanstvo!
Znam da mnogi od vas neće podeliti ovu priču, ali ako ste jedna od osoba koja je uzela vremena da do kraja pročita ovu priču, onda ovo humaniziranje pokusano kroz poruku, već ima jedan korak dalje u pravom pravcu.
Uvek pokušajmo biti zahvalni životu. ❤️🌍

0 0 votes
Article Rating
Subscribe
Notify of
guest
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments