Radi jedna romkinja na kasi, u supermaketu gde ponekad kupujem
I nekako ljudi, u izboru kase, gde će da stanu, nju zaobilaze
Pitam ih, povremeno, onako diskretno, pojedine
Zašto je zaobilaze, neki sležu ramenima, što znači nesvesno
A neki kažu da verovatno smrdi i da im ne bi dodirivala ono što kupuju
U prevodu, širi zarazu

Devojka, pritom, vrlo korektna, otvorena, čak i brža od ostalih
Ali, za mnoge, kao da i dalje važi ona replika iz čuvenog filma “Nećemo valjda sa ciganima da se vozimo”
Ili “Hitler je bio u pravu.”

Namerno, nekad, pred svima, kada dođem na red, na kasi, kažem

• Svaka ti čast, kako si brza, i uvek mi vratiš tačno kusur. –
  A njoj se lice toliko ozari od sreće i zahvalnosti
  Kao sunce, nakon nedelja i nedelja kiše

Ljudi gledaju, ćute, naviknuti da su romi lopovi, dok je njihov narod pošten
A ne shvataju da sve to određuje položaj u društvu

Kakva se atmosfera stvori od malih nogu, takav postaješ

Pritom ne treba čovek da studira društvene nauke da bi shvatio koliko diskriminacija
U jednom danu pretrpi ta devojka
Samo zato što je romkinja

I koliko njenih drugova i drugarica ne da nema prilike da radi na kasi
Nego većina nije završila ni osnovu školu, a kamoli srednju

Niti ih ljudi oko njih motivišu da uče, daju podršku, podižu kada im je teško
Sve moraju, uglavnom, sami

Svet to ne vidi

Odbacuju je samo zbog boje kože i predrasuda

Ne razmišljaju da i ona možda ima porodicu
Ili ko zna u kakvim uslovima živi
Ili da je možda, kao čovek, najdivnije stvorenje, samo se nisu potrudili da je upoznaju

Ništa to nije važno

Važno je da bude što dalje od njih

Nekoliko puta sam se i umešao kada su je napadali, ne samo nju
Šefovi

Pošto ako nešto ne mogu da gledam
To je kada se ponižava ljudsko dostojanstvo pred drugima

Drugo je nasamo, u četiri oka, kada se međusobno rešava problem
Ali kada pred svima

Svesni da ta osoba (radnik) ne sme, ili ne može da im odgovori
I da može da joj bude odbijeno od plate
Ili da dobije otkaz
Ili koju god već kaznu

Zato dajem podršku ovoj romkinji, kada god mogu
Bar da zna da još ima cigana, doduše po duši
Koji nisu zaboravili na čoveka
Koji nisu zaboravili na dušu

Uvek ću stati kod nje u redu

Slobodno neka me zarazi
I već jeste
A to je ljubav prema svim narodima i narodnostima
Koji čine naše društvo

I to je za ponos
A ne stid… Stefan Simic. 📚❤️🌍