Starijeg čoveka koji se celoga života bavio ovčarstvom u jednom intervjuu novinarka je zamolila da joj ispriča neki događaj iz života koji mu je ostao u sjećanju.

Starac započe priču:

Bilo mi je 20 i neka kad sam naišao na štene u šumi uzeo ga sebi i prisvojio. Prolazili su meseci i susedi su mi počeli govoriti da sve više liči na vučicu i da je se trebam rešiti.

Bio sam mlad i nisam nikoga hteo slušati, bila mi je privržena, gdje god da sam išao išla bi sa mnom i čekala me. I prošle su i godine… Bili smo nerazdvojni.

Jednoga dana kad sam prilegao kroz san sam čuo neku buku, režanje i cviljenje, dok sam došao sebi i ustao, sve je utihnulo, izašao sam van i ugledao čitavo stado ovaca poklano, a vučica sva u krvi sedi i gleda meni pravo u oči, u njenim očima vide se pomiješani strah i bes.

Utrčao sam u kuću, uzeo pušku i bez razmišljanja ispalio sam nekoliko metaka u nju.
Nisam znao što da radim s ovcama pa sam pozvao susede da ih odnesu dok se meso još nije pokvarilo.
Sklanjanjem ovaca, među njima smo pronašli tri zaklana odrasla vuka i tek tada sam shvatio što sam učinio!

Toliko sam je voleo, riskirala je svoj život da spasi ovce od svoje vrste, drugih vukova, a ja sam joj oduzeo život

tužno je pognute glave rekao starac…

Ovaj događaj me je naučio da nikada ne reagujem nepromišljeno i prebrzo, jer posledice mogu biti velike.