Ženka kornjače blizu mora nađe pogodno mesto u pesku. Iskopa rupu, izlegne jaja, zatrpa tu rupu peskom i ode. Kad se, nakon izvesnog vremena iz jaja izlegu male kornjače, moraju se dočepati mora kako znaju i umiju. Na tom putu nailaze na brojne prepreke.

Najprije moraju izaći iz peščane rupe, potom instinktivno i “brzo” moraju hodati ka moru. Na tom putu ih čekaju prvi predatori – najčešće rakovi i škorpije.

Mali broj kornjača uopšte i stigne do vode. One koje se dokopaju mora, nailaze na sledeću opasnost – veće ribe, koje jedva čekaju da ih progutaju i ptice koje neprestano kruže iznad vode i traže plen u njoj.

Od desetine malih kornjača jedva da jedna ili dve uspeju preživeti taj put, nakon čega budu nagrađene tako što žive jako dugo. Ali sve te kornjače rođene u peščanoj rupi imaju nešto zajedničko – njih nije strah. Iako nisu ni svesne opasnosti – one instinktivno definišu cilj – more i slobodan život, i odmah grabe ka tom cilju…

,,Zagrljene” morske kornjačice žure ka okeanu…