Naciju Q'eros čini pet zajednica u peruanskim Andima, otprilike 75 izuzetno neravnih milja istočno od najbližeg grada, Paucartamba. Procenjuje se da 2.000 ljudi naziva ove zajednice svojim domom, od kojih se najviša nalazi na neverovatnih 14.000 stopa. Ljudi Q'ero su nadaleko poznati kao poslednji živi direktni potomci Inka, koji su preživeli špansko osvajanje, povlačeći se visoko u planine. Iako ne prate određenu religiju, oni su visoko duhovni, obožavaju Pachamamu (Majka Zemlja) i los Apus (planinski duhovi) iznad svega. Pre pijenja, Q'ero se može videti kako sipa prvi gutljaj na zemlju kao prinos Pačamami.
Kečua, govorni jezik ovdašnjih stanovnika, je najrasprostranjeniji jezik autohtonih naroda širom Amerike, sa ukupno otprilike 4.4 miliona govornika samo u Peruu. Zanatski rad sa vunom alpake je glavni izvor prihoda; zemlja je previše neplodna da bi se ostvarivala dobit od uzgoja useva, a kamoli da bi se proizvelo dovoljno raznovrsnog povrća za zdravu ishranu. Njihov glavni izvor hrane se sastoji od krompira, alpake i regionalno popularnog čaja od koke.
Q'ero toliko duboko veruje u očuvanje svojih običaja, da do 1996. godine zajednicu nikada nisu posećivali stranci. Iako su Q'ero izuzetno ponosni što su verni svojim korenima, život u izolovanoj oblasti poznatoj po svojoj podmukloj klimi, nažalost postaje sve opasniji po život.
