Zanimljiva, istinita priča.
💕💕💕💕💕💕💕💕
Dok sam čekao na raskrsnici da se upali zeleno svijetlo, prišao mi je 16-godišnji momak i rekao: “Da ti očistim vjetrobran ?”
Rekoh: Da, …dobro je očistio, pa sam mu dao 20 dolara. Mladić se začudio i upita me : Jesi li to došao iz Amerike?
Rekao sam da.
Rekao je: Mogu li te pitati o
cjeni univerziteta i koliko tamo plaćaju za ovako čišćenje auta ?
~ Mladic je bio toliko ljubazan da sam ga morao pozovati kod sebe da porazgovaramo.
Pitao sam ga : Koliko imaš godina ?
Rekao je: Šesnaest
Rekao sam: u srednjoj si školi ?
Rekao je: Završio sam srednju školu, davno.
Zacudio sam se i upitao kako to?
Rekao je: Zato što su me unaprijedili dvije godine zbog mog znanja i ocijena iz svih predmeta.
Pitao sam: zašto radiš ovaj posao?
Rekao je: Otac mi je umro kad sam imao dvije godine, a majka radi kao kuharica u jednoj od kuća. Sestra i ja radimo ovako. Čuo sam da američki univerziteti imaju stipendije za napredne studente.
Rekao sam: Ima li neko ko može da ti pomogne za dalje školovanje ?
Rekao je: Posjedujem samo sebe.
Rekao sam: Idemo jesti.
Rekao je: Pod uslovom da ti očistim zadnje staklo na autu… pa sam pristao.
U restoranu je tražio da majci i sestri zapakuju hranu, umjesto da on jede.
Primijetio sam da je odlično znao engleski jezik i da je vješt u većini poslova.
Odlucio sam mu pomoći. Zatrazio sam da mi od kuće donese svoja dokumenta.
~ Šest mjeseci kasnije, primili su ga na fakultet. Isti dan me nazvao i rekao: Mi smo kod kuće i plačemo od radosti, Allaha mi.
~ Dvije godine kasnije objavili su njegovo ime u New York Times magazinu kao najmlađeg stručnjaka za modernu tehnologiju. Moja porodica i ja smo bili jako sretni zbog toga. Moja žena se potrudila da izvadi vizu za njegovu majku i sestru, bez mog znanja, da iznenadi mladica koji nije ni sanjao da ce jednog dana u Americi, tako brzo vidjeti ispred sebe majku i sestru. Za njega je to bilo veliko iznenadjenje. Kad ih je ugledao nije mogao da govori, čak ni da plače.

I prošlo je nekoliko godina…

Jednog dana sam sjedio sa porodicom u restoranu i vidjeli smo ga napolju kako mi pere auto, pa sam izašao, zagrlio ga i rekao: Šta radiš covjece ?
Rekao je: Da ne zaboravim šta sam bio prije i šta si napravio od mene!

Ovaj mladić se zove Farid Abdel-Aali i sada je jedan od najboljih i najpoznatijih profesora na Univerzitetu Harvarda !!!