Objavila malopre Sinišina ćerka ovu fotografiju
Gde oca drzi za ruku
Kada više ne može da oseti, a oseća
Kao poslednji pozdrav
Kao poslednje zbogom

A ja se prisećam mojih rastanaka
Kada je neko u jednom času tu, u sledećem ga nema
I prestaje da diše, i prestaje da nas gleda, i bori se za svaki trenutak da ostane
A nestaje

Ništa bolnije, ništa teže

Posebno kada shvatiš da se nešto veliko završava
I ostaje ćutanje, praznina, bol, neizreceno
Nemoć za još nešto

Koliko emocija u ovoj fotografiji
Koliko života
Koliko vere u život, i na kraju pad

Ništa ne boli, kao susret sa životom koji se gasi
I odlazi, pred našim očima
Posebno kada je u pitanju otac, majka, neko najblizi

Ostaje nam samo njihova ruka
Da je držimo poslednji put

Kao veza večnosti

Ruka koja nas je donela na svet

Ruka koja nas je odhranila

Ruka koja nas je čuvala od svega

Ruka koja nas je milovala

Ruka koja nas je volela

I završava se nešto, što nam je bilo sve

Postaje hladno, prvi put ne reaguje na nas…

Kako to preboleti
Dok se spušta u zemlju
I ostaje tu, a rastaje se sa nama, zauvek

Ne dam te, a odlazis…

Cuvam te, a gubim te…

Tu si, a nema te…

“Ti amo con tutto il mio cuore papà, anima pura, rara,
orgoglio della mia vita, mio eroe, mio GRANDE amore.”

“Volim te svim srcem tata, čista, retka dušo,
ponos mog života, moj heroj, moja VELIKA ljubav.”
Stefan Simic. 📚❤️🌍