Novopazarac Hido Muratović (56) već trideset godina bavi se humanitarnim radom obilazeći siromašne i gladne, porodice sa puno dece ili iznemogle i bolesne starce koji samuju u nekim od udaljenih sela Pešterske visoravni, Golije ili Rogozne.

Sve je počelo sredinom osamdesetih godina prošlog veka kada je, posle odsluženog vojnog roka, Hido počeo da radi kao trgovac ćilimima koje je kupovao po Pešteri, a prodavao u Novom Pazaru ili Turskoj.

• Obilazeći sela udaljena desetinama kilometara od civilizacije viđao sam sirotinju, starce koji žive sami, bolesni ili na samrti, napušteni od najrođenijih. Te su mi se slike urezivale u srce i kada bih sledeći put dolazio u to ili obližnje selo donosio bih im kafu, šećer, lekove, namirnice ili ono što im je najpotrebnije. Međutim, to im i nije toliko značilo koliko bi ih obradovalo da ih se neko setio, da imaju sa nekim da prozbore.

Svojim „stojadinom“ prokrstario je celu Pešter, stigao do najzabitijih sela u vrletima Golije i Rogozne, a sudbine i priče ljudi, koje često naziva „zaboravljenim dušama“, počeo je da beleži kamerom i objavljuje na lokalnim televizijama, a kasnije i na Jutjub kanalu i društvenim mrežama.

• Ganuti teškim životima tih nesrećnika ubrzo su počeli da mi se obraćaju dobrotvori iz Srbije, ali i najudaljenijih zemalja sveta – od Australije i Novog Zelanda, preko Rusije, Nemačke, Skandinavije do Amerike i Kanade nudeći i šaljući pomoć uz molbu da je dopremim do ljudi kojima su je uputili. Mnogi su znali da mi u džep tutnu koju marku, evro ili dinar i kažu da ih dam onome kojima je najpotrebnije. Taj novac je uvek stizao na pravu adresu, svaki amanet sam ispunio – dodaje Hido.

Umesto novca, često je porodicama sa puno dece znao da pokloni kravu ili koze, ovce i kokoške koje bi strpao u prtljažnik „stojadina“ koji ga nikada nije izdao.

Za tri decenije, Hido je „zaboravljenim dušama“ poklonio ili dopremio na desetine šporeta, televizora, frižidera i drugog komada nameštaja. Ipak, najponosniji je na to što je, uz pomoć dobrih ljudi, uspeo da izgradi 30 kuća, od temelja do krova i u još bar toliko dovede struju.

• Nema veće satisfakcije nego kad u novi dom useliš osmočlanu porodicu koja je živela u par kvadrata kućerka, staricu koja je živela u štali sa kravom ili odeš na posedak kod staraca koji su 80 godina živeli u potpunom mraku i u čijoj kući je te večeri prvi put zasijala sijalica i upaljen televizor. To se ne može opisati – sa ponosom govori. 👴🏻❤️🌍