Simbol mira i spokoja

Beli anđeo je glasnik svevečne istine o Hristovom vaskrsenju, i samim tim u srpskom narodu se ova freska ukorenila kao sinonim za nadu, spasenje i čuda.

Ova freska je bila skrivena od očiju javnosti sve do 20.veka. Naime, u 16. veku je preko nje naslikana druga freska, a Beli anđeo se ukazao gotovo 400 godina kasnije, prilikom restauriranja manastira.

Da je Beli anđeo zaista srpsko blago kojom se nesmanjenom pažnjom divi vasceli svet svedoči i podatak da je izabran kao najvažnije delo evropske umetnosti, ali i simbol svekolikog mira.

Ova freska kao otelotvorenje najvažnijeg hrišćanskog trojstva, ljubavi, vere i nade, upisala se i u modernu istoriju 1963. godine. Naime, prvi satelitski prenos video signala između Evrope i Amerike sadržao je među kadrovima i mileševsku fresku, kao poseban pozdrav nas Evropljana onima na drugom kraju sveta.

Kada je iz Evrope poslat prvi satelitski signal u vasionu je poslat “paket ljudskih dostignuća” – bile su to slike čovekovog osvajanja Meseca, Kineskog zida i Belog anđela…

Lik Belog anđela protumačiti kao poruku ljubavi i razumevanja .
Ovo remek delo srednjevekovne umetnosti je jedno od najlepših i najvažnijih svetskih slikarskih dostignuća, na svodovima mileševskog manastira .. Kralj Stefan Vladislav podigao je svetinju kao manastir mauzolej 1234 i 35. Mošti Svetog Save su 1237 iz Trnova prenesene u taj manastir..

Freska svojom lepotom i savršenom kompozicijom impresionira sve posetioce , i to ne bez razloga. Beli anđeo ne samo što donosi potpuni sklad, odiše verom i nadom i prenosi onu najvažniju poruku – poruku ljubavi i mira, već i je naslikan tako da posetioca gleda direktno u oči bez obzira iz kog ugla ga posmatrate.

Beli anđeo je deo kompozicije “Mironosnice na Hristovom grobu”, a na fresci je predstavljen arhangel Gavrilo raširenih krila, obučen u beo hiton kako sedi na velikom kamenu i usplahirenim ženama prstom ukazuje na Hristovog grob i mesto Hristovog uskrsnuća.