„Slava i lepota nisu ništa i ne donose sreću“

Džin Tirni, mnogi smatraju najlepšom glumicom ikada, četrdesetih godina bila je jedna od vodećih glumica. Njena životna priča inspirisala je Agatu Kristi, koja je po njenoj priči napisala knjigu, a kasnije je o svemu snimljen i film „Razbijeno ogledalo“ s Elizabet Tejlor u glavnoj ulozi.

Uspešno je debitovala pored Henrija Fonde u “Povratku Frenka Džejmsa“, zatim po čuvenom romanu uloga u filmu “Ivica brijača“, „Vrtlog“, „Noć i grad, „Duh i gospođa Mjur“, „Dragonwyck“, nominovana je za Oskara za film „Prepusti je nebu“, uspešni su bili i „Lora“ i „Raj može da čeka“, pored toga u privatnom životu nije imala sreće.

Tirni je svoju ćerku Dariju rodila pre termina, devojčica je rođena delimično slepa, gluva, s mentalnim oštećenjima. Druga ćerka je rođena bez bilo kakvih smetnji (obe su živele 66 godina).

U međuvremenu zbog svih problema Džin se sve teže koncentrisala. Baš kada je njena karijera trebala da dosegne vrhunac i da glumi u „Mogambu“ ona je počela da napušta snimanja. Kada je 1955. godine s Hamfri Bogartom snimala film “Leva ruka Gospoda“ potpuno se razbolela i legendarni glumac pomogao joj je na setu da izvuče snimanje i dovede ga do kraja. Osećao je empatiju i imao je iskustva jer je njegova sestra imala isti problem.

U toj deceniji je mentalno obolela, bilo je jasno da će morati kod psihijatra, što je i učinila a na kraju završila je u ustanovi gde je bila podvrgnuta elektrošokovima i prošla ih je čak 27, sve kako bi izlečila tešku depresiju.

Kasnije se zalagala protiv takve vrste terapije jer joj je, tvrdi, delimično izbrisano pamćenje i posle mesec dana problem se vraća.
Postoje emisije gde po stare dane govori o tome vrlo otvoreno i deluje mentalno zdravo.
Kasnije se uspela vratiti glumi, ali ne toliko zapaženo i uspešno. Slava i lepota nisu joj donele sreću.

Napustila je svet u 71. godini, 1991. godine.

Preuzeto: Radioaktivni Komarac/FB