Nemanja Aleksandrov (1987) važio je za najtalentovanijeg košarkaša svoje generacije. Zbog raskošnog talenta, mnogi su ga poredili sa igračima kalibra Dejana Bodiroge ili Tonija Kukoča; predviđali su mu visoko mesto na NBA draftu i blistavu karijeru u najjačoj ligi na svetu.
Teža povreda kolena
Međutim, već sa nepunih 18 godina, dok je nastupao za svoj prvi klub – FMP Železnik, doživeo je težu povredu kolena, zbog koje pravi pauzu i odlazi na operaciju u Vašington. Nedugo nakon oporavka potpisuje ugovor sa Crvenom Zvezdom, i tada se činilo da će sve brzo doći na svoje mesto. Usledio je poziv za reprezentaciju i učešće na EP 2007., a onda su se stvari naglo zakomplikovale.
Obnovljena povreda..
Obnovljena je povreda kolena, a otok nikako nije hteo da se povuče. Njegov doktor iz Vašingtona, koji je važio za jednog od najpoznatijih stručnjaka na svetu, obaveštava ga da ukoliko želi da nastavi da igra košarku, mora da stisne zube i da do kraja karijere igra pod otokom. Nemanja kao veliki borac to prihvata kao realnost i nastavlja da neumorno trenira.
Amputacija noge bi bila neminovna..
A onda, na zahtev Svetislava Pešića – tadašnjeg trenera Crvene Zvezde, odlazi u Nemačku da proveri stabilnost kolena, nakon čega dolazi do šokantnog saznanja: koleno nije bilo dobro drenirano, a stafilokoke su se uselile u zglob. Rečeno mu je da bi, u slučaju da je nastavio da igra još najviše mesec dana, ostao bez noge, jer bi amputacija tada bila neminovna.
Nemanja Aleksandrov, gostujući nedavno u poznatom košarkaškom podkastu, osvrnuo se na svoju karijeru, prepreke i nemile događaje sa kojima se suočavao od samog početka, ali je takođe govorio i o patologiji savremenog sporta i temama o kojima većina sportista izbegava otvoreno da priča.
O svojoj povredi kaže…
O svojoj povredi kaže: “Iz ove perspektive to je nešto najbolje što je moglo da mi se desi”. Po njegovim rečima, povredi duguje veliku zahvalnost jer da se nije dogodila, njegova igračka karijera bi imala drugačiji tok, otišao bi u NBA ligu i mnogi bi mu se zbog toga divili, ali bi zato njegov lični razvoj otišao u potpuno pogrešnom smeru.
….Nema nikakve veze sa njegovim karakternim osobinama
To što je neko uspešan sportista, nema nikakve veze sa njegovim karakternim osobinama. Privrženi smo idolima i idolopoklonstvu… mnogi mladi imaju svoje idole među sportistima, ali kada bi ih malo bolje upoznali jako bi se razočarali. Čast izuzecima, ali ego skoči do neba…. glad za uspehom čini svoje i malo je onih koji mogu da se nose sa time.
Prisetio se i dečije utakmice između svog FMP-a i Beovuka, koja je prekinuta zbog potezanja oružja: “Pištolj se vadio, prekinuta je utakmica. Pioniri ili kadeti, slagaću te. Znaš, imaš roditelje, uvek imaš u nekoj ekipi nekog čiji je klinac ‘najbolji’, ili ne igra. A zašto ne igra? Zamisli taj roditelj kakvu mržnju prenese na to dete?”
Sportisti su nenormalno preplaćeni…
Sportisti su nenormalno preplaćeni, a sportu se pridaje preveliki značaj..kaže Aleksandrov. Profesionalni sport je jedan veliki cirkus koji služi da se skrene pažnja sa gorućih problema. Svaka čast svakome… ali nemamo ništa od osvojenog Vimbldona, bitno je šta jedemo, pijemo i udišemo.
Danas živi…
Nemanja Aleksandrov danas sa svojom suprugom živi na selu u kući od gline i slame, i bavi se proizvodnjom organske hrane.
Izvor: https://youtu.be/LIoywm2Bllc
